Kao što je već poznato, podsistem poslova sa stanovništvom se sastoji se iz sledećih modula:

• Modul šalterskog poslovanja,
• Upravljanje podacima na HOST-u i komunikacije,
• Analitika sredstava stanovništva,
• Analitika kredita stanovništvu.

Modul šalterskog poslovanja je relativno nezavistan od vodje-nja analitike sredstava stanovnistava na HOST-u. Promene koje šalter formira u toku dana, se čuvaju i na kraju dana (ili smene) šalju na HOST na konačno knjiženje u analitici i sintetici. Rad svake ekspoziture podržan je jednim računarskim sistemom sa terminalskim radnim mestima, koji radi pod višekorisničkim operativnim sistemom UNIX. Koriste se štampači dokumenata, pri čemu dva radna mesta dele jedan štampač. Pozadinska obrada analitike sredstava stanovništva sprovodi se na kraju dana. U obradi se formiraju baze za upite i kontrolu unosa promena na šalterima.One se po obradi distribuiraju ekspoziturama tako da su baze za upite i kontrolu lokalne. U slučaju da linije ne rade, razmena podataka izmedju ekspoziture i centralnog računara vrši se putem diskete u oba smera. Na kraju dana, kada se slože blagajne, štampa se dnevnik, kompletira dokumentacija i štampa nalog za glavnu knjigu. Slogovi za knjiženje u analitici i sintetici se prenose linijama na HOST-računar. Dokumantacija sa šaltera, zajedno sa dnevnikom knjiženja i nalogom za glavnu knjigu, dostavlja se knjigovodstvu poslova sa stanovništvom koje se dalje o tome brine.

U okviru modila šalterskog poslovanja, osim opisanog redovnog šaltera, uključeni su još: platni promet sa stanovništvom, trezorsko poslovanje, vodjenje blagajni (dinarskih i deviznih), analitika privremenih računa i ispravke. Platni promet sa stanovništvom realizovan je kao pozadinska bezgotovinska ekspozitura koja obradjuje eksterne platne poruke (priliv i odliv), direktnim zaduženjem/odobrenjem žiro računa ili preko privremenog računa ako je u pitanju specifikacija sa više individualnih partija. Analitika dinarskih i deviznih blagajni prati se analitički.

Modul upravljanja podacima na HOST-u komunikaciju predstavlja izuzetno značajan deo IS banke u celini. Ovaj modul je smešten u podistem stanovništva ali izvršava dodeljene funkcije i za ostale podsisteme IS banke. Veoma je kompleksan i zadatak mu je da obezbedi kvalitetnu razmenu podataka izmedju centralnog računara i dislociranih organizacionih delova banke uz maksimalnu kontrolu, zaštitu i obezbedjenje podataka. Bez kvalitetnog funkcionisanja ovog modula nema prave distribuirane obrade nephodne zakvalitetno funkcionisanje šaltera za rad sa gradjanima. Primarni zadatak ovog modula je izvršavanje sledećih funkcija:

• Komunikacija izmedju dislociranih šalterskih i drugih podsistema i centralnog računarskog sistema,
• File transfer poslovnih promena i drugih podataka izmedju dislociranih podsistema i centralnog računara,
• Upravljanje podacima preuzetim na centralnom računaru i stavljanje podataka na raspolaganje pojedinačnim obradama u cilju sprovodjenja analitičkih i sintetičkih knjiženja i
• Vraćanje rezultata obrada dislociranim organizacionim delovima banke.

Dobro funkcionisanje ovog modula bitan je preduslov da čitav sistem funkcioniše kvalitetno te da se obezbedi dnevna ažurnost svih knjigovodstvenih evidencija. Pri tome, kvalitetne veze izmedju centralnog računara i dislociranih punktova u poslovnoj mrežI banke predstavljau važan preduslov.

Modul vodjenja analitike sredstava stanovništva obuhvata sledeće pojedinačne poslove (aplikacije):

• Tekući računi,
• Žiro računi,
• Devizni računi,
• Dinarski depoziti različitih ročnosti i namena,
• Devizni depoziti različitih ročnosti i namena,
• Dinarski štedni ulozi različitih ročnosti i namena i
• Devizni štedni ulozi različitih ročnosti i namena.

Vodjeje analitičkih evidencija je centralizovano i realizuje se na pozadinskoj računarskoj opremi. Centralni računar radi pod višekorisničkim operativnim sistemom UNIX i poseduje ogromne mogućnosti u brzini obrade i količini podataka kojima može da upravlja. Sva buduća povećanja obima podataka za obradu biće podržana zamenom procesorske ploče i eventualnim povećanjem broja I kapaciteta diskova. I sve to uz relativno niske troškove.

Obračun i odobrenje odnosno zaduženje kamate je automatsko I vrši se pomoću modela koji se definišu kamatnom politikom banke.Modeli se definišu na nivou vrste posla pri čemu svaka od njih može uključivati više modela. Praktično to znači da se kamatna politika može automatski primenjivati precizno i selektivno za svaku grupu ili čak, za klijenta pojedinačno, ako je to poslovni interes banke. Svi obračuni se sprovode konformnom metodom obračuna. Dospeća kamata su za klasične vidove štednje godišnja, dok je kod posenih vidova štednje i depozita (namenskih i nenamenskih) podržan širok spektar tipova dospeća kamate.

Obrada po svim aplikacijama ovog modula realizovana je I izvodi se kao jedinstvena (objedinjena) što bitno olakšava funkcionisanje sistema u fazi ekspolatacije. Izvod za gradjanina, klijenta banke, projektovan je kao jedinstven (za nove standarde) i štampa se mesečno. Jedinstveni mesečni izvod se štampa za: tekuće, žiro i devizne račune. Ukoliko klijent, u toku meseca nije imao niti jednu promenu na računima koji se prikazuju na izvodu, isti se ne štampa.